摘要：Ovaj rad polazi od činjenice da je godine 1844. Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson,1803-1882), jedan od najuvaženijih intelektualaca u Americi sredinom devetnaestog veka i najvećipokretački um svoga vremena, napisao da su Sjedinjene Države spremne za pojavu svojih pravihvelikih pesnika. Predviđao je da će oni doći da „ceo jedan novi život rasprostru“ – s američkommišlju, s američkim doživljajem života. Bio je odlučan u tome da će oni morati da se otrgnuevropskim formama, da istragaju za američkim načinima, zbog toga što istinski velika poezija ima„misao koja je toliko strastvena i toliko živa da, poput duha biljke ili životinje, poseduje vlastitugrađu i daruje prirodu nečim novim“. Emerson lično pisao je poeziju koja nije bila velika, što je isâm znao. Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe, 1809-1849) je već bio poznat po nekim sjajnimpesmama, koje se i danas čitaju širom sveta, ali ipak ni one nisu bile dovoljne da se raskrsti sprošlošću i da se postave novi pravci za kretanje nacije. Cilj eksplorativnog kretanja kroz literaturuovde je da se pokaže do koje je mere Emerson bio u pravu: u vreme njegovih pretpostavki i najavaveć je postojalo dvoje koji će se javiti kao umetnici kakve je čekao. Deceniju posle Emersonovogstvaralaštva Volt Vitmen će objaviti svoje Vlati trave, dajući tako jednom jedinom knjigom poetskijezik nepogrešivo američki, i samo američki. Emili Dikinson će se, sa svoje strane, javiti stihovimakoji će je u konačnom smislu uspostaviti kao veličinu američkog pesništva
关键词：devetnaesti vek; američka nova misao; poezija; istinski velika poezija; novi;pravci; pesnik demokratije; individualizam.
