摘要：U tekstu se razmatraju različite varijante upotrebe pojma utopije, kao i teze o »kraju utopije«. Ispituje se epistemološka pozadina ovih pojmova i odnos različitih utopijskih projekata prema »nauci« i »imaginaciji«. Pojmovi utopije su podjeljeni na klasične i romantičke, pri čemu se klasični pojmovi posmatraju u dva modusa: kao »projekcije identiteta« i kao »projekcije želja«, dok se romantički pojmovi ispituju u kontekstu njihovog preuzimanja teleološkog shvatanja istorije i antropološke teze o otvorenosti ljudske prirode. Analiza govora o »kraju utopije« pokazuje da postoji nekoliko varijanti tvrđenja ove teze. O kraju utopije se govori kao o kraju nade, mirenju sa sudbinom i nespremnosti na promene; kao o kraju imaginacije — prelasku na »naučno predviđanje budućnosti«; kao o kraju iluzije i ideologije koja je zahtevala žrtvovanje sadašnjih generacija u ime buduće sreće; konačno kao o kraju istine — na koju se veliki utopijski projekti Modeme pozivaju kao na svoje utemeljenje.
