摘要：Na rezultatima empirijskog istraživanja vertikalne pokretljivosti autor analizira neke faktore koji vode povećanju ili smanjenju homogenizacije vladajuće klase kolektivnih vlasnika. Ispituje se socijalna distanca koju politički rukovodioci i direktori prevaljuju pre svog izbora na položaj. Dok je ranije vlađajuća klasa bila otvorena, vremenom sve više jača »pravilo bližih kontakata«: u nju se mobilišu pretežno pripadnici posredne klase i samo »elitne« kategorije radništva i to u najniže slojeve klase (što jača homogenost vladajuće klase). Analizira se i dob u kojoj se ulazi u klasu. Zbog vezanosti položaja za konkretnu funkciju, raniji ulazak u klasu znači mogućnost čvršće identifikacije neposrednih ličnih interesa i opštih klasnih interesa. Vremenom se, međutim, u vladajuću klasu ulazi u sve starijoj dobi, što otežava njenu homogenizaciju. Najzad, analizira se stabilnost klasnog položaja i nalazi da se ona vremenom povećava i to naročito za sloj direktora.
