摘要：Ова студија се бави емпиријским истраживањем приступа енергији и приходима домаћинства у земљама Субсахарске Африке између 1990. и 2015. године. Студија је обухватила пет варијабли: приступ енергији, доходак по глави становника, цијену енергије, страна директна улагања и отвореност трговине, као и тест јединичног корјена, користећи два критерија за тестирање стационарности. Такође, спроведен је тест коинтеграције да би се тестирала дугорочна коинтеграција између кориштених варијабли. Грејнџеров тест узрочности је такође кориштен да би се провјерио степен узрочности између зависних и експланаторних варијабли, док је метод ауторегресивног дистрибутивног распона кориштен за провјеру дугорочних и краткорочних односа између варијабли. Резултати теста јединичног корјена добијених методама Levin-Lin-Chu (LLC) и Im-Pesaran-Shin (IPS) показују да је редослијед интеграција помијешан са неким варијаблама које су стационарне на нивоима (приход домаћинства, страна директна улагања и отвореност трговине) и првом разликом (приступ енергији и цијена горива) у исто вријеме. Резултати Педрони методе коинтеграцијског теста указују на биваријантну: дугорочну коинтеграцијску једначину између кориштених варијабли осим варијабли приступ енергији и БДП по глави становника. Грејнџеров тест узрочности показао је да постоји узрочност између ове три варијабле (приступ енергији, БДП по глави становника и цијена горива), а правац узорчности иде само од ових варијабли до приступа енергији. Резултат методе ауторегресивног дистрибутивног распона открио је да све експланаторне варијабле чине 60% варијације приступа енергији у Субсахарској Африци. Међутим, студија је дошла до сљедећих импликација: енергетска политика треба да буде оријентисана у корист проширења снабдијевања енергијом да би се достигао већи степен одрживог економског раста и развоја, а владе у овом региону би требале да субвенционишу енергенте да би се повећала потрошња и промовисало благостање грађана.
其他摘要：This study empirically examined the energy access and household income in Sub-Saharan African countries between 1990 and 2015. The study employed five variables: energy access, per capita income, energy price, FDI and trade openness, as well as panel unit root test using two criteria to test stationarity. Panel cointegration test was also conducted to test long-run cointegration between the variables employed. Panel granger causality test was employed to check the degree of causality between the dependent and explanatory variables and Auto Regressive Distributive Lag method of estimation was employed to check the long-run and short-run relationships between the variables. The results of the panel unit root test from the LLC and IPS methods show that the order of integrations is mixed with some of the variables being stationary at levels (household income, Foreign Direct Investment and Trade Openness) and first difference (Energy Access and Fuel Price) at the same time. The result of Pedroni cointegration test indicated the bivariate long-run cointegration equation between the variables employed except for EA and GDPPC. The panel granger causality test revealed that there is causality between these three variables (EA, GDPPC and FUELP) and the direction of causality only flows from these variables to energy access. The ARDL result revealed that all explanatory variables accounted for 60% variation of energy access in SSA. However, the study made the following policy implications: energy policy needs to be orientated in favor of expanding the supply of energy to reach an enhanced degree of sustainable economic growth and development, and governments in this region can subsidize energy products to increase its consumption and promote the welfare of their citizens.
关键词：energy access; per capita income; energy price; FDI and trade openness
其他关键词：energy access;per capita income;energy price;FDI and trade openness
