出版社：University of Banja Luka, Faculty of Philology
摘要：У овом раду се разматрају новији покушаји својатања српског језика односно гусарења (израз М. Ковачевића) кроатиста по српској језичкој баштини. Анализа се спроводи на материјалу тобожњег превода (заправо адаптације) Мушкатировићевих Причта (1787) са регионалног штокавског (славе но српског) на регионални штокавски (илирски) идиом Амброзовићевих Проричја (1808). Пошто се испоставља да су и оригинал (Причте) и „превод“ (Проричја) базично утемељени на једном и једином – српском народ ном језику, упутно је говорити не о преводу него, само и једино, о прилагођавању истог (српског) језика варијантским посебностима да би текстови изгледали као да потичу из конкретне (регионално-конфесионалне) средине.
其他摘要：У овом раду се разматрају новији покушаји својатања српског језика односно гусарења (израз М.Ковачевића) кроатиста по српској језичкој баштини.Анализа се спроводи на материјалу тобожњег пре вода (заправо адаптације) Мушкатировићевих Причта (1787) са регионалног штокавског (славе но срп ског) на регионални штокавски (илирски) идиом Амброзовићевих Проричја (1808).Пошто се испо ставља да су и оригинал (Причте) и „превод" (Проричја) базично утемељени на једном и једином – српском народ ном је зи ку, упутно је говорити не о преводу него, само и једино, о прилагођавању истог (српског) језика ва ри јант ским посебностима да би текстови изгледали као да потичу из конкретне (регионално-конфесионалне) сре дине.
关键词：српски народни језик (штокавско наречје);превод;хрватски језик (чакавско наречје);словињски језик (кајкавско наречје).
其他关键词：српски народни језик (штокавско наречје);превод;хрватски језик (чакавско наречје);словињски језик (кајкавско наречје).
