出版社：University of Banja Luka, Faculty of Philology
摘要：The free indirect speech is a specific linguistic and stylistic device that structurally presents two basic forms of quoting someone else’s words, direct and indirect ones. Due to such a quality, the voices of the narrator and protagonist are united in a narrative line. Thus, various stylistic effects, such as representations of emotional states of characters, memories or dreams, are realised. The paper deals with some basic features of the free indirect speech in the Spanish and Serbian languages. This procedure does not have same manifestations in all languages, with the differences being best reflected in translations. For that reason, the examples are taken from the Serbian translations of Spanish novels. When the two languages are concerned, the major difference in the realisation of free indirect speech is the absence of the consecutio temporum (sequence of tenses) rule in Serbian.
其他摘要：Слободни неуправни говор је специфично језичко-стилско средство које структурно представља спој два основна обрасца навођења туђег говора, управног и неуправног.Захваљујући томе, у тој наративној форми стапају се гласови јунака и приповедача.Тако се остварују различити стилски ефекти, као што су прикази разних емотивних стања ликова, сећања или снова.У овом чланку представили смо основне одлике слободног неуправног говора у шпанском и српском језику.Тај поступак се не испољава исто у свим језицима, а разлике најбоље долазе до изражаја у превођењу.Зато смо излагање илустровали примерима из романа насталих на шпанском језику и преведених на српски.Као главна разлика у реализацији слободног неуправног говора у поменутим језицима издваја се одсуство граматичког правила consecutio temporum у српском језику.
