摘要：Industrija i urbani razvoj jednog naselja ili čak geografske celine su faktori koji se duboko prožimaju.Od početka XIX veka intezivniji razvoj industrije pogodovao je ubrzanijem razvoju gradova i urbanizaciji uopšte, pogotovo u Evropi i Severnoj Americi.Industrija je tokom XIX veka i početkom XX postala nosilac razvoja privrede,a zajedno sa tim procesom brže se širio saobraćaj,naročito železnica,što je sve pogodovalo razvoju gradova,kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom vidu.Saobraćaj, vodovod,kanalizacija,a krajem XIX veka i električne instalacije,telefon itd.čine urbanu infrastrukturu modernizacije.Od srpskih zemalja krajem XIX veka bile su slobodne samo one teritorije koje su se nalazile u okviru nezavisnih Srbije(u pretkumanovskim granicama)i Crne Gore.I dok ova druga zbog niza faktora nije bar u to vreme ozbiljnije mogla da računa ni na razvoj industrije,a ni postojanje čak ni srednjih gradova,Srbija je u tom pogledu izvesno odmakla.Među nekoliko većih(za ondašnje srbijanske prilike)gradova svojim položajem predispozicijama i veličinom isticao se glavni grad kraljevine – Beograd.Istina,do 1918.godine on je u političkom smislu,nalazivši se kako vojvoda Mišić kaže "na granici zemlje, tamo gde bi se trebala nalaziti granična karaula",bio odvojen od svoje severne – vojvođanske aglomeracije,posebno Zemuna.No od te godine stekli su se i politički faktori za brži razvoj grada.U ovom radu biće analiziran uticaj industrije na urbani razvoj Beograd.
