出版社：Communication Direction Institute, Novi Sad & University of Belgrade - Faculty of Political Sciences, Belgrade
摘要：Navođenje podataka kojima se krši pravo na dostojanstvo,privatnost i bezbednost žrtava veoma je česta neprofesionalna praksa novinara u izveštavanju o kriminalu. Na ovaj način stvaraju se uslovi za nastanak sekundarne viktimizacije koja se manifestuje kroz pogoršavanje negativnih posledica koje su nastale kažnjivim delom. Cilj ovog rada je da ispita koliko štampani mediji u Srbiji izazivaju sekundarnu viktimizaciju ne poštujući etička načela prilikom izveštavanja o žrtvama krivičnih dela. Primenjena je analiza sadržaja novinskih tekstova o žrtvama nasilja u porodici u peri?odu od 1. januara do 30. juna 2016. godine. Rotacioni uzorak obuhvatio je štampana izdanja tri dnevna lista različite uređivačke koncepcije sa nacionalnom pokrivenošću: kvalitetne dnevne novine Politika,polutabloidni list Blic i taboidne novine Kurir. Radi potpunijeg sagledavanja poštovanja etičkog kodeksa novinarstva u izveštavanju o nasilju u porodici,za potrebe istraživanja intervjuisani su članovi Saveta za štampu. Rezultati istraživanja su pokazali da postoje razlike između analiziranih dnevnih listova u pristupu temi nasilja u porodici. Polutabloidni list Blic je u analiziranom periodu načinio najveći broj propusta,zatim slede novine tabloidnog karaktera Kurir, dok se u Politici našao značajno manji broj tekstova koji stvaraju uslove za sekundarnu viktimizaciju žrtava ovog krivičnog dela. Otkrivanje identiteta,neopravdano traganje za razlozima nastanka nasilja i navođenje drugih podataka koji nisu u direktnoj vezi sa informativnošću teksta nego ulaze u domen privatnog,neki su od najčešćih etičkih prekršaja novinara..
关键词：etika;novinarstvo;sekundarna viktimizacija;nasilje u porodici; štampani mediji;Srbija
