摘要：„Zvali smo radnu snagu, a došli su ljudi“, citat je koji na najbolji naĘin opisuje gotovo svu problematiku fenomena ekonomskih migracija u Zapadnoj Evropi u periodu posle Drugog svetskog rata. S jedne strane, zapadnoevropske zemlje u kojima su se ekonomski migranti sa prostora slabije razvijenog evropskog juga i jugoistoka zapošljavali, od samog poĘetka su insistirale na privremenosti ovog aranžmana, tretirajuĚi strane radnike na svojoj teritoriji kao strogo administrativnu kategoriju, deo šire ekonomske politike zemlje kojoj je ta vrsta radne snage bila samo trenutno potrebna, a koju je u sluĘaju promene osnovnih ekonomskih preduslova trebalo vratiti u zemlje porekla. Dok su ovakvom ekonomskom politikom zapadnoevropske zemlje trenutno ili srednjoroĘno odgovarale na potrebe svoje privrede i stimulisale njen dalji rast, istovremeno su se otvorila i brojna nova pitanja i problemi, posebno na polju kulturne i socijalne integracije velikog i stalno rastuĚeg broja stranih radnika.
