摘要：Sa ciljem ekonomskog razvlašćivanja srpskog građanstva nova ju goslovenska vlast je primenila niz mera društveno-ekonomskog i politič- kog karaktera. Pored konfiskacije imovine kao prve i najvažnije mere, borbe protiv špekulacije i sabotaže, novčane reforme, a kasnije i nacionali zacije, primenjena je i mera oduzimanja ratne dobiti. Za razliku od konfi skacije imovine koja je pogodila pre svega krupno građanstvo (industri jalce, trgovce, bankare...), mera oduzimanja ratne dobiti je obuhvatila srednje i sitno građanstvo, mada nije zaobišla ni krupnije predstavnike građanstva. Ona je trebalo da kazni njihovo poslovno ponašanje u uslovi ma minulog rata, a posebno privrednike koji su ostvarili, kako se pretpo stavljalo, znatniji profit špekulacijom ili poslom na crnoj berzi. Na meti su se našli tzv. crnoberzijanci, odnosno svi oni koji su koristili poremećene privredne tokove i prodavali pojedine proizvode po nekoliko puta višoj ceni. Na taj način oni su uvećali svoju imovinu, kako se govorilo, koristeći „bedu naroda, privredne prilike i veze sa okupacijskim vlastima“. Suđe nje ratnim dobitnicima je predstavljalo i klasnu i ekonomsku meru. Gra- đanstvu je oduzimana imovina kao vid ekonomskog razvlašćivanja. Pre ko nje se insistiralo na imovinskoj jednakosti. U isto vreme ona je bila i način da se obezbede novčana sredstva za obnovu ratom uništene zemlj.
