摘要：Vili Brant je jedno od najvećih imena evropske istorije posle Drugog svetskog rata. Zasluženu slavu i Nobelovu nagradu za mir stekao je svojim doprinosom politici popuštanja zategnutosti u blokovski podeljenoj Evropi i padanjem na kolena pred spomenikom žrtvama Varšavskog geta. Sa Jugoslavijom je imao mnogo više veza nego sa mnogim drugim zemljama, ali se naša istoriografija nije mnogo njime bavila. Dušan Nećak, profesor Univerziteta u Ljubljani i dobar poznavalac posleratne nemačke istorije, kao i veza dve nemačke države sa Jugoslavijom, poduhvatio se da donekle ispuni tu neopravdanu prazninu. Pošto je pre 14 godina objavio knjigu o Halštajnovoj doktrini i njenoj primeni u vidu prekida diplomatskih odnosa Savezne Republike Nemačke (SRN) sa Jugoslavijom zbog njenog priznanja Nemačke Demokratske Republike (NDR), (Hallsteinova doktrina in Jugoslavija. Tito med Zvezno republiko Nemčijo in Nemško demokratično republiko, Ljubljana, Filozofska fakulteta, 2002; hrvatsko izdanje: Hallsteinova doktrina i Jugoslavija. Tito između Savezne Republike Njemačke i Demokratske Republike Njemačke, Zagreb: Srednja Europa, 2004), u novoj knjizi, koja je u originalu izašla 2014. godine („Ostpolitik“ Willyja Brandta in Jugoslavija (1963–1969), Ljubljana 2014), bavi se počecima demontaže Halštajnove doktrine na primeru Jugoslavije. Knjigu čine predgovor i dva glavna dela, epilog i četiri priloga. Prvi deo je uvodni i tiče se nastanka „Nove istočne politike“, dok je drugi posvećen obnovi diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom u vreme kada je Vili Brant bio ministar inostranih poslova u vladi „Velike koalicije“.
