摘要：Књига Мислити брзо и споро,у Хеликсовом издању,аутора Данијела Канемана (Daniel Kahneman),добитника Нобелове награде за економију,представља рекапитулацију његовог изузетно плодног научноистраживачког рада,пре свега,у области когнитивне психологије,али и теорије одлучивања и других области. Одмах се намеће питање: како један психолог може добити Нобелову награду за економију,и какве везе његов рад има са областима ван психологије? Управо након читања ове књиге,можемо се уверити колико је научни рад Данијела Канемана померио границе у области друштвених наука и због чега се он сматра једним од најзначајнијих савремених мислилаца. Посебна вредност ове књиге лежи у једноставности излагања сложених психолошких феномена и поучним лекцијама које све од реда имају научну потврду. Оваква књига јасно показује шта је то права и корисна популарна психологија за разлику од мноштва других књига тог жанра које у последње време пуне витрине домаћих и страних књижара. Потенцијални читаоци вероватно ће бити подстакнути на шире размишљање,пре свега,о људској рационалности,али и о пристрасностима интуитивног мишљења,којима смо као људска бића веома склони,рецимо,приликом процене вероватноће догађаја,предвиђања будућности,или процене различитих хипотеза. Иначе,на крају ове књиге се налазе два позната рада овог аутора (писана и објављена заједно са радовима Амоса Тверског) преведена на српски језик: Расуђивање у условима неизвесности: хеуристика и пристрасност и Избори,вредности и оквири. У првом чланку,објављенoм 1974. године у часопису Science,аутори доводе у питање тада општеприхваћену претпоставку људског понашања: претпоставку рационалности. Аутори су документовали системске грешке у размишљању обичних људи које свој извор имају у самом устројству нашег когнитивног апарата.Овај чланак спада у ред најцитиранијих радова у области друштвених наука,а идеје које из њега произилазе(о пристрасности и хеуристици) нашле су примену у области права,обавештајног рада,финансија,војне стратегије,и другим. Пет година касније,аутори објављују рад „Теорија изгледа: анализа одлучивања у условима ризика”,која постаје једна од најпризнатијих теорија и камен темељац нове дисциплине (која је још у повоју) ‒бихевиоралне економије.
