摘要：In the period after the end of the existence of the SSSR,we were supported by the ideas of the ”geographisation of geography” accepting the term as a specific one telling us about the imprecision of the geographical investigations.According to that,in the geographisation of geography there would not be the place for those disciplines which are in the discrepancy with so called similar sciences as geology or ethnology.Cvijic’s anthropogeography could be the geographisatied geography or better to say it should be expected to appear the anthropogeographisated geography.This line could be prolonged to the extent,that whatever it could not be put into Cvijic’s concept of anthropogeography,could be put into consideration as geography or could be measured as anthropogeography.
其他摘要：Били смо подстакнути идејама ”географизације географије” у руској научној пракси после пропасти Совјетског Савеза,прихватајући ту парадигму као специфичну кондензацију развучености и неодређености предмета географских истраживања.У географисаној географији не би било места за оне географске дисциплине које се сукобљавају са наводно сродним и географији блиским наукама,као што су,на пример,геологија и етнологија.Цвијићева антропогеографија могла би бити та географисана географија или боље речено требало би очекивати антропогеографизацију географије.У томе се може ићи тако далеко да све оно што се не може уклопити у антропогеографски Цвијићев концепт,не може бити географија,и питање је у којој се мери то мора антропогеографисати.
