摘要：Svrha ovog rada je da se prikaže status faktorske analize s istorijskog i savremenog aspekta istraživanja psihologije ličnosti i kineziologije te smernice upotrebe metoda FA. Istraživači psihologije i kineziologije, primenjuju faktorsko-analitičke metode u istraživanjima sposobnosti i osobina s ciljem razvoja hijerarhijskih teorija organizacije ličnosti. Međutim, ograničavanje na jedan pristup istraživanjima, eksplicitnije, na faktorsko-analitički pristup s ciljem razvijanja klasifikacije sposobnosti i osobina ličnosti ograničava se na određeno teoretsko stajalište koje određuje naše shvatanje ponašanja ljudi. Nadalje, pristupi istraživača psihologije i kineziologije razlikuju se u primeni FA u otkrivanju sposobnosti i osobina ljudi, te broja sposobnosti i osobina ličnosti koji se primenjuju u opisu ličnosti. Razvojem naučne metodologije koja definiše latentne strukturne odnose razvija se potreba za preispitivanjem prikladnosti i ograničenja upotrebe metoda FA u psihologiji i kineziologiji. Statistička tehnika faktorske analize upotrebljava se u sklopu nomotetičkog modela kako bi odgovorili na pitanja u teoriji sposobnosti i osobina koje odgovaraju strukturi ličnosti u širem smislu. Pritom se problemski razmatra rotacija faktora, moguća višeznačnost dobijenih rezultata te stepen podudarnosti između različitih istraživanja. Nadalje, objašnjena je primerenost strategija istraživačkog pristupa pri upotrebi metoda FA. U skladu s tim, obrađeni su i primeri problema upotrebe metoda FA.
关键词：faktorska analiza; prikladnost; ograničenja; rotacija faktora; struktura ličnosti
