摘要：Bezbednost u skijanju i snoubordu se može posmatrati sa tri aspekta odgovornosti: država koja propisuje zakone (nadležna ministarstva), vlasnici ili organizatori pružanja usluga u skijanju (ski centri, ski servisi, ski škole, klubovi) i sami skijaši i snouborderi. Predmet rada je analiza sadržaja normativnih akata u Republici Srbiji koja se odnose na bezbednost na skijalištima. Utvrđeno je da postoji više zakonskih dokumenata i pravilnika izdatih od strane nadležnih ministarstava i da je oblast bezbednosti u značajnoj meri regulisana. Nedostaci su u nepotpunoj primeni postojećih propisa i nedostatku podzakonskih dokumenata. Nije regulisana oblast iznajmljivanja opreme u ski servisima uprkos velikom broju povreda zbog korišćenja neadekvatne opreme. Sistem evidentiranja i analize povreda nije uređen u okviru jedinstvenog sistema, a postojeća evidencija povreda ne obuhvata podatke značajne za analizu uzroka povreda. Aktivnosti u cilju razvoja strategije bezbednosti se mogu realizovati kroz mere: javne politike, tehnologije i obrazovanja.
