摘要：Trideset košarkaša juniora učestvovali su u istraživanju čiji je cilj da se istraži uticaj kompleksnog i pliometrijskog metoda treninga na maksimalnu visinu vertikalnog skoka, odnosno, da se utvrdi koji od primenjenih trenažnih metoda je efikasniji u praksi. Učesnici istraživanja su podeljeni u tri jednake grupe, po deset ispitanika, dve eksperimentalne (grupa 1 - kompleksni metod treninga, grupa 2 - pliometrijski metod treninga) i kontrolnu grupu. Eksperimentalne grupe su, pored redovnih tehničko-taktičkih košarkaških treninga, imale i dva puta sedmično dodatne kompleksne, odnosno, pliometrijske treninge, dok su ispitanici kontrolne grupe imali jedino tehničko-taktičke košarkaške treninge. Varijable su podeljene u dve grupe: Telesna masa (TM), Telesna visina (TV) i Potkožno masno tkivo (MT) su označene kao morfološke varijable i Maksimalna visina vertikalnog skoka (VS) kao motorička varijabla. Analizirajući rezultate sa inicijalnog i finalnog merenja utvrđeno je da se pod uticajem eksperimentalnog faktora maksimalna visina vertikalnog skoka statistički značajno poboljšala u obe eksperimentalne grupe (p=0,05), dok se u kontrolnoj grupi nisu desile značajnije promjene (p=0,09). Morfološke varijable se nisu statistički značajno promenile nakon primene eksperimentalnog tretmana. Daljom analizom podataka utvrđeno je da ne postoji statistički značajna razlika između eksperimentalnih grupa na finalnom merenju, odnosno, istraživanje je pokazalo da ne postoji razlika u efikasnosti kompleksnog i pliometrijskog metoda treninga na način koji je primenjen u našem istraživanju, te da se primenom ovih metoda treninga u desetonedeljnom periodu može značajnije uticati na poboljšanje kretnog zadatka kakav je maksimalani vertikalani skok.
