摘要：U istraživanju je učestvovalo 44 studenta završne godine Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, koji se ranije nisu bavili veslanjem (25±2 godine), (81±8 kg) i (184±7 cm). Ispitanici su veslali deset nedelja, tri puta nedeljno, u školskom veslačkom čamcu sa 12 sedećih mesta, na mirnoj vodi. Na testiranju nije bilo sugestija o ispoljavanju sile i dužine zaveslaja. Osnovni podaci beleženi su na veslačkom ergometru 'Koncept 2'. Za merenje varijabli zaveslaja korišten je instrument 'Fitro power' firme 'Weba sport', a za obradu podataka program 'Software Expert 1.2'. Praćeno je 13 biomehaničkih varijabli zaveslaja. Test se sastojao iz dva merenja sa zadatim brzinama izraženim indirektno preko prolaznih vremena na 500 m, i to 2 min/500 m i 1 min 40 s/500 m u trajanju od 30 s (tzv. standardne brzine 5.2m/s i 4.2m/s). Do značajne promene došlo je kod svih prediktorskih varijabli. Dokazano je da je brzina veslanja značajan faktor pri obučavanju tehnike veslanja. Kao zadatak veslačima početnicima pogodnije je zadavati brzinu, a ne frekvenciju zaveslaja. Od dva nivoa uspešnije je kao zadatak davati veći nivo zadate brzine. Obuku treba početi sa manjom standarnom brzinom, a kasnije preći na veću vrednost zadate brzine. Kod varijabli snage i sile zabeležen je najveći napredak u učenju apsolutnih vrednosti varijabli zaveslaja, dok su koeficijenti varijacije navedenih varijabli značajno smanjeni. Rezultati pokazuju i da je odnos aktivne i pasivne faze i dalje ostao nepovoljan, što znači da učenje ritma zahteva duži vremenski period.
关键词：veslanje ; motorno učenje ; ritam ; frekvencija ; brzina ; sila ; snaga
