期刊名称：Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta u Prištini
印刷版ISSN：0354-3293
电子版ISSN：2217-8082
出版年度：2020
卷号：50
期号：4
页码：41-56
DOI：10.5937/ZRFFP50-29213
语种：English
出版社：Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica
摘要：The main characteristic of the novel Petruša i Miluša by Petar Sarić is an elaborate narrative scheme in the form of two voices, mother's and daughter's, two stories that flow and intertwine, and build a third-a story about a story. With this novel and its specific structure, Sarić, on one hand, continued the formal refinement that begun in his previous novels. On the other hand-on the issue of basic poetic-philosophical assumption connected to the question of personal and general (metaphysical) human guilt-he went further concerning both his creative work and the entire Serbian prose with similar thematic preoccupations. The Dionysian principle is represented by the imperatives of the body, the laws of blood, and Petruša's instinctive reaction, through her unrestrained nature that, at the same time, strives for self-renewal and self-destruction. It is a form of the female principle-creative and destructive at the same time, dark, chthonic as opposed to Miluša's Apollonian orientation, worshiping of light, and her mental illumination. Petruša i Miluša is not a model of a family novel (although it can be assumed). Still, in Sarić's novel, the family is just a focus into which the courses of overall existence converge and in which things are condensed and reflected by their true dimensions. This fact is not at all surprising bearing in mind his previous novels (Sutra stiže Gospodar, and especially Dečak iz Lastve), Sarić has already proved himself as a writer who searches for the deepest secrets of human nature, introducing a reader to the dark realm of the human soul, which is shaped according to his artistic creation and creative intuition.
其他摘要：У раду се проблематизују женски принцип и питање личне и опште (метафизичке) човекове кривице у роману Петруша и Милуша, аутора Петра Сарића, који је овим делом померио границе не само у домену свог стваралаштва него и у односу на целокупну српску прозу са сличним тематским преокупацијама. Дионизијски принцип оличен је кроз императиве тела, законе крви и нагонске Петрушине реакције, кроз њену необуздану природу која истовремено тежи самообнављању и самоуништењу. Она је начело женског принципа – стваралачког и уништитељског истовремено, мрачног, хтонског, чему се супротстављају аполонијска оријентација, обожавање светлости и заумна обасјања њене ћерке Милуше. Иако се може претпоставити да је реч о породичном роману, код Сарића је породица само фокус у који се сливају токови свеукупне егзистенције и у којем се ствари згушњавају и одсликавају у њиховим правим димензијама. Семантичка пуноћа и психолошки динамизам романа, осим у сложеној наративној схеми укојој се преплићу два гласа – глас мајке и глас ћерке – произилазе највише из динамизма борбе коју човек води сам са собом.
关键词：Petruša i Miluša;Petar Sarić;woman principle;dualism;Dionysian principle;guilt;tragedy;desire;wish
其他关键词：Петруша и Милуша;Петар Сарић;женски принцип;дуализам;дионизијски принцип;кривица;трагедија;жеља
