摘要：U srpskoj istoriografiji ni o jednom susednom narodu ne postoji toliko radova kao o Albancima. Razlog je, naravno, prvenstveno pitanje Kosova, zbog kojeg se to interesovanje proširilo i na matičnu zemlju Šiptara-Albaniju. Iako broj radova o Albaniji zaostaje za brojem onih o Albancima i Kosovu, o odnosima Jugoslavije ili Srbije i Albanije ima više radova nego o odnosima Srbije ili Jugoslavije i bilo koje druge susedne zemlje. S druge strane, broj radova na bilo koju temu iz ekonomske istorije u našoj istoriografiji i dalje nije velik. Knjiga Božice Slavković Mirić Jugoslavija i Albanija 1945– 1948: ekonomski odnosi, iako ne spada u čistu ekonomsku istoriju, osvetljava jedan važan aspekt međudržavnih odnosa koji su raniji autori doduše često doticali, ali nikad dublje osvetlili. Istovremeno, knjiga se bavi politički najškakljivijim razdobljem međusobnih odnosa. Najškak-ljivijim zato što je baš ono, za razliku od svih koja su mu prethodila ili došla posle njega, najotvorenije za protivrečne interpretacije. To je bio period kada su dve strane pokušale da prvi put prevaziđu tradiciju sukobljavanja i preokrenu je u osnovu buduće saradnje. Ekonomska saradnja je trebalo da bude osnov budućeg jedinstva, ali se na kraju razdoblja pokazalo da je i ona iskorišćena za nastavak politike sučeljavanja.
