摘要：Овај рад се састоји из три дела. Полазни став првог дела је да техничко- технолошка модернизација, поред несумњивих користи, доноси и одређене про- блеме који резултирају дуготрајном еколошком кризом. Један од кључних соци- јалноеколошких проблема који се наслањају на модернизацију, је питање убрза- ног популационог раста који последњих деценија доживљава драматичне разме- ре. У другом делу се анализирају проблеми кoји следе из рапиднпог популацио- ног раста, као што су: питање очувања квалитета живота и квалитета животне средине, као и питање одрживог развоја. Констатује се да нарастајући број ста- новника рапидно угрожава кључне планетарне ресурсе (сеча шума, загађење во- де, ваздуха и земљишта итд.) те да се даљи опстанак људске врсте доводи у пи- тање. Посебна пажња се посвећује угрожавању постојећих залиха воде што ди- ректно доводи у опасност здравље и физиолошки опстанак људи посебно у ве- ликим градовима неразвијених земаља. У трећем делу се указује на то да је, по- ред осталих мера, битно развити адекватну еколошку свест (екоцентризам) која би требало да подстакне, како политички моћне, тако и обичне људе да промене своје навике те да више пажње посвете очувању квалитета животне средине.
