摘要：Концепт јавно-приватног партнерства данас представља системски прис- туп многих држава широм света у финансирању инфраструктуре, који има јасно дефинисан правни оквир и чију примену многе државе регулишу проактивном политиком, уместо ad hoc приступом. Да би била успешна, примена концепта јавно-приватног партнерства мора бити организована, а не стихијски вођена трендовима на тржишту. Примарни мотив јавног сектора за улазак у аранжман јавно-приватног партнерства налази се у његовој тежњи да се реализује проје- кат, али на такав начин да финансијске обавезе по том основу не произведу по- следице по буџетски дефицит и јавни дуг. Оријентација ка концепту јавно-при- ватног партнерства на нивоу Европске уније била је логичан след финанијских ограничења националних буџета, као и потенцијала приватног сектора. Међу- тим, иако сарадња између јавног и приватног сектора може довести до значајног напретка на микроекономском нивоу, јавно-приватно партнерство се не може сматрати „магичним решењем“ за јавни сектор који се суочава са макроеконом- ским ограничењима у погледу дефицита буџета. Зато је процена и подела ризика између уговорних страна кључни елемент за тачну процену адекватног фискал- ног утицаја јавно-приватног партнерства на буџет државе.
关键词：јавно-приватно партнерство; нови јавни менаџмент;подуговарање; реструктурирање; приватизација
