S obzirom na izneto moglo bi se zaključiti da je letalitet kod bolesnika sa kardiogenim šokom i dalje visok i iznosi od 50 do 80%. Patofiziologija šoka uključuje jednu spiralu koja je okrenuta nadole. Ishemija izaziva miokardnu disfunkciju, koja zatim pogoršava ishemiju područja nefunkcionalnog, ali vijabilnog miokarda, a to doprinosi razvoju kardiogenog šoka. Ključ za uspeh je dobro organizovan pristup, brza dijagnoza i promptna terapija za održavanje arterijskog krvnog prtiska i minutnog volumena. Smanjenju smrtnosti doprinosi hitna srčana kateterizacija i revaskularizacija sa angioplastikom ili koronarnom operacijom i to je možda sada jedina standardna terapija. U bolnicama koje ne primenjuju direktnu angioplastiku bila bi poželjna hemodinamska potpora intraaortnom balon pumpom i trombolitička terapija sa brzim transportom u ustanove koje mogu da urade PKA ili urgentnu revaskularizaciju miokarda, jer to u mnogome dovodi do smanjenja mortaliteta.