Sekundarna depresija u ranoj apstinenciji može značajno da utiče na tok i ishod lečenja alkoholičara. Ona smanjuje kognitivne sposobnosti alkoholičara i njihovu saradnju pri lečenju uz mogućnost pojave teške depresije, suicida i recidiva. Grupa depresivnih alkoholičara je relativno mala subpopulacija primarnih alkoholičara, ali klinički je vrlo značajna. Pored redovnog programa za lečenje alkoholizma, ova grupa zahteva poseban terapijski pristup za depresiju sa kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. Prilikom prijema alkoholičara na lečenje bilo bi potrebno da se u rutinsku kliničku praksu uvede skrining na depresiju uz ponovnu dijagnostičku procenu posle četiri nedelje radi distinkcije alkoholom indukovane depresije od sekundarne depresije. Lečenjem bi trebalo obuhvatiti ne samo sekundarnu depresiju teškog već i depresiju umerenog i blagog stepena. Lečenje sekundarne depresije moglo bi popraviti ishod terapije alkoholizma i doprineti sprečavanju recidiva alkoholizma.