Alchajmerova bolest javlja se kod 50-60% svih dementnih osoba i predstavlja značajan zdravstveni i socijalni problem. Upoznavanje patogeneze AB je neophodno u nalaženju terapija koje bi ublažile i modifikovale bolest. Najviše dokaza ima za hipotezu o amiloidnoj kaskadi. Osnovna patohistološka promena u mozgu obolelih su nakupine amiloida beta (A beta), senilni ili amiloidni pakovi. Ukupni efekat je gubitak sinapsi i neurona. Amiloid se nakuplja i u zidovima krvnih sudova remeteći moždanu cirkulaciju. Usled navedenih promena nastaje poremećaj neurotransmisije, naročito acetilholina i glutamata i smetnje pamćenja i drugih neuroloških funkcija. Patogenetski zasnovana terapija se usmerava na aktivaciju alfa sekretaze, inhibiciji beta i gama sekretaza, pojačano uklanjanje A beta, suzbijanje oksidativnog stresa i inflamacije, imunoterapiju upravljenu protiv Abeta i druge mehanizme. U upotrebi su inhibitori ACh-esteraze i antagonista glutamatnih receptora. U prevenciji su dokazani efekti ograničenog unosa kalorija, Mediteranske dijete i redovne umerene fizičke aktivnosti.