Hepatorenalni sindrom je funkcionalna insuficijencija bubrega u sklopu terminalne insuficijencije jetre. U patogenezi ovog sindroma učestvuju hemodinamske promene (sniženi srednji arterijski pritisak i perfuzioni pritisak bubrega) i povećano stvaranje sistemskih i bubrežnih vazoaktivnih medijatora sa stimulacijom bubrežnog simpatičkog sistema. Standardna medicinska farmakološka terapija usmerena je na prethodno navedene patofiziološke poremećaje. U poslednje vreme postupci detoksikacije, npr. jedan od vidova albuminske dijalize, pojavljuju se sve više u lečenju bolesnika sa HRS, ali se još ne preporučuju kao standardna procedura. Oba vida lečenja preduzimaju se samo kao premošćenje perioda do transplantacije jetre ili u slučajevima kada se očekuje oporavak funkcije jetre, jer bubrežna funkcija direktno zavisi od funkcije jetre. Standardna hemodijaliza ne pomaže u poboljšanju funkcije bubrega. Jedino kauzalno rešenje ovog problema donosi transplantacija jetre.