U dosada stečenim saznanjima o Niškoj Banji iz domena istorijske geografije ukazano je na određene domašaje u inostranoj literaturi. Naporedo su pomenuta istraživanja u Srbiji, ranije proređeno ostvarena sa različitih geografskih gledišta. Na osnovu raspoloživih izvora, može se reći da su ovakvi rezultati u poslednjoj (1997-2006) deceniji i izostali. U radu su pretežno razmatrana geoprostorna obeležja Niške Banje tokom 19. veka. To je učinjeno na temelju fragmentarno ispoljenih, literaturnih i drugih podataka do kojih se mogli doći. Zapaženo je da je Niška Banja delovanjem turskih vlasti revitalizovana u prvim decenijama 19. veka i kao "isceliteljsko mesto" bila znana najpre u lokalnoj sredini a potom i izvan nje. "Banja kod Niša" je, uz ostale poteškoće "podjarmenog života", osetila i odražaje čak i jačih zemljotresa u dužem razdoblju (od četrdesetih pa do kraja šezdesetih godina) prošlog stoleća, u čijem je kraćem delu bila samo unekoliko geološki upoznata. Određene prostorne crte ove banjske naseobine su bile poznate i nešto pre oslobođenja od Turaka, budući da su iste bile zapažene u inostranom kartografskom pregledu tadašnje Srbije. Iako je od tada donekle poprimila odlike mesta "za odmaranje", Niška Banja je i tokom poslednjih decenija 19. veka "opstajala" bez meritornog suda o lekovitom dejstvu njenih termomineralnih voda, što nije bilo bez odraza na zvanično uskraćivanje terapeutske moći istih do prvih godina narednog stoleća, tj. 20-og veka.