摘要：U teoriji jezičnih dodira razlikuju se dva pristupa analizi tih dodira. Prvi je pristup nazvan posredni, a drugi neposredni dodiri. Rezultati su tih dodira posredno i neposredno posuđivanje. Analiza tih dodira provodi se na četiri razine: ortografskoj, fonološkoj, morfološkoj i semantičkoj. Proučavanje neposrednih jezičnih dodira u hrvatskim dijalektima u SAD pokazalo je da su ti dodiri mnogo uži i prisniji, te da se zato mijenjaju i uvjeti transfera. Analiza je pokazala da se stoga, osim leksičkih elemenata (koji se prenose u posrednom posuđivanju) mogu u jezik primalac prenositi i gramatičke strukture jezika davaoca koje direktno djeluju na sintaktičku normu jezika primaoca. Prema tome autor zaključuje da se u neposrednom posuđivanju (za razliku od posrednog) analiza može provoditi i na petoj razini, tj. na sintaktičkoj razini.
