摘要：U realizaciji svakog gradograditeljskog poduhvata eksternalije poprimaju političku, ekonomsku ili socijalnu konotaciju, ali ova poslednja ostavlja najdublje tragove u gradskom tkivu – neposrednom okruženju ljudi. Ovaj tekst prevashodno se bavi odgovorom na pitanje: kako urbana obnova može da utiče na rešavanje socijalnih problema u zajednici? Istraživanje je ovde fokusirano na utvrđivanje veza i zavisnosti izmedju aktivnosti urbane regeneracije i unapređenja sigurnosti (bezbednosti) u okruženju. U okviru teorijsko – metodološkog pristupa urbane antropologije, kroz komparativna izučavanja u okviru dve studije slučaja, u radu se analiziraju potencijali napuštenih i devastiranih industrijskih kompleksa i njihove pogodnosti i uslovi za inkluziju marginalizovanih aktera u život zajednice. Ukoliko su ti akteri u većoj meri civilni (građani, društvene grupe različitih obeležja, a ne samo oni koji imaju vlast i moć), onda i upotreba gradskog prostora dobija nove determinante. Cilj istraživanja jeste nastojanje da se dokaže, preko primera dobre prakse, da aktivnost regeneracije industrijskog nasleđa odgovara principima ekonomskog i socijalnog održivog razvoja, odnosno da promenljivost sadržaja i namene objekata sledi iz potreba aktera i njihovog prava na grad.
关键词：urbana regeneracija; efekti na socijalni razvoj; urbana antropologija; inkluzija; sigurnost
