摘要：Cilj ovog istraživanja je da ustanovi uspešnost predviđanja stepena samoefikasnosti u zavisnosti od pet dimenzija vremenske orijentacije. Zimbardo i Bojd (Zimbardo & Boyd, 1999) smatraju da je vremenska orijentacija relativno stabilna karakteristika ličnosti koju određuju kultura, obrazovanje, religija, socijalna klasa i porodica pojedinca. Prema ovim autorima, postoji pet faktora vremenske orijentacije: negativna prošlost, hedonistička sadašnjost, budućnost, pozitivna prošlost i fatalistička sadašnjost. Konstrukt samoefikasnost odražava optimističko samoverovanje (Schwarzer, 1992) koje olakšava postavljanje ciljeva, naporno investiranje, istrajavanje pred preprekama i oporavak od neuspeha. Može se posmatrati kao pozitivan faktor otpornosti. U istraživanju je ispitano 135 studenata oba pola. Primenjeni su Zimbardov i Bojdov inventar vremenske perspektive (ZTPI, 1997) i Skala generalizovane samoefikasnosti (Jerusalem & Schwarzer, 1979). Rezultati su pokazali da je koeficijent multiple korelacije od 0.59, statistički značajan. Između skupa prediktora, uzetih zajedno, sa jedne strane, i samoefikasnosti sa druge strane, postoji linearna povezanost u populaciji. Deo ukupnog varijabiliteta kriterijumske varijable koji se može objasniti na osnovu razlika ispitanika u pogledu vremenske orijentacije je 32% (prilagođeni koeficijent multiple determinacije je 0.319). Najveći parcijalni doprinos objašnjenju individualnih razlika u pogledu samoefikasnosti ima „hedonistička sadašnjost“. Zatim slede „orijentacija ka budućnosti“, „fatalistička sadašnjost“ i „negativna prošlost“. Jedini prediktor koji nema parcijalni doprinos je „pozitivna prošlost“. Zaključak je da je samoefikasnost izraženija kod energičnih, nereligioznih, veoma organizovanih i posvećenih ispitanika koji imaju bogate interpersonalne odnose i koji ne veruju u sudbinu.
关键词：samoefikasnost; pet faktora vremenske orijentacije; individualne;razlike; studenti
