摘要：U radu se polazi od interpertacija koje nagalašavaju važnost adaptacije kulturnog podsistema u postkonfliktinim društvima na Balkanu. Ukazujemo na postojanje savremene etnosociologije koja predstavlja transdisciplinarnu kreativnu sintezu sociolingvistike, kulturologije, etnometodologije i sociologije svakodnevnog života. Etnički i kulturni identiteti su osnovne kategorije stare i nove, tradicionalne i savremene etnosociologije. Uklopljena u šareni kolorit globalnih društvenih promena, savremena etnosociologija ima poseban zadatak da putem tumačenja ukaže na posebno - za razliku „od drugih” - i ukaže na univerzalno - kao i „svi drugi”. U drugom delu rada biće prikazani rezultati empirijskog istraživanja realizovanog 2008. godine u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj, a koje se odnosi na kompleksne probleme geokulturnog razvoja i nekih dimenzija upotrebe tradicije sadržane u kulturi pamćenja i svakodnevnoj komunikaciji. Rezultati sprovedenog istraživanja izmenjenu društvenu stvarnost sagledavaju „odozdo“, iz perspektive stanovništva u regionu. Sprovedeno istraživanje je utemeljeno na sociološkoj analizi promišljenja i stavova ispitanika (Balkanaca) o potrebi i preprekama da se istorija i tradicija ovih prostora sagledaju kao podsticaj za neophodni jezički saobraćaj među susednim narodima. Jezik se diferencira kao moćna spona povezivanja naroda i njihovih kultura, kao način da se premosti kulturne osobenosti
关键词：etnosociologija; tradicija; modernizacija; kulturna saradnja; Balkan
