摘要：Текст је посвећен стопедесетогодишњици оснивања установе за смештај и лечење душевно оболелих („Дома за с’ ума сишавше“) – 3. марта 1861. године. Најпре се даје увод у развој српске медицине од средњег века па до половине XIX века. Значајну улогу у том периоду има верска медицина и манастирске болнице. Неки од манастира су се готово специјализовали за лечење душевних болести. Године 1839. у Кнежевини Србији су се десила три инцидента са душе- вно оболелим лицима и то је довело до озбиљне реакције надлежних органа. За- конски предлог да душевно оболели буду смештени у манастиру Студеница ни- је био прихватљив за митрополита, црквеног поглавара. Нови законски пројект из 1861. године имао је више среће – усвојен је 3. марта под насловом „Устроје- није Дома за с’ ума сишавше“. Овај Дом је био смештен у такозваној „Докторо- вој кули“. И установа и зграда постоје и данас. Из скромног „Дома за с’ ума си- шавше“ развила се данашња Специјална болница за неуропсихијатријске боле- сти „Др Лаза Лазаревић“, а „Докторова кула“ налази се у оквиру комплекса Кли- ничког центра Србије.
关键词：Србија XIX века; душевно оболели; манастирске болнице у;Србији; законски пројект из 1839. године; „Устројеније Дома за;с’ ума сишавше“ од 3. марта 1861. године
