摘要：Поучена властитим негативним искуствима у схватању тероризма као ис- кључиво унутрашњег безбедносног проблема и његовог решавања превасходно репресивним полицијско-војним и обавештајним методама, Република Србија је на прагу XXI века суштински променила своју противтерористичку стратегију. За разлику од тако схваћеног албанског тероризма на Косову и Метохији и стратегије примењене у његовом неуспешном сузбијању, нова противтерористичка стратеги- ја успешно је примењена у сузбијању исте врсте етнички мотивисаног тероризма у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа. Упркос томе што није искључивала ни репресивне полицијско-војне мере као крајње средство, нова стратегија је су- штински подразумевала преношење тежишта на превентивне (безбедносне, орга- низационе, дипломатско-политичке, социјално-економске и информативне) мере које су, пре свега, подразумевале: решавање свих проблема, тежишно, мирним пу- тем и преговорима; укључивање у решавање проблема представника свих реле-вантних државних органа, органа локалне управе, невладиних организација, етни- чких заједница, па и представника терористичких група; као и осуду насиља, уче- шће у преговорима и подршку решавању проблема од стране кључних субјеката међународне заједнице (ЕУ, ОЕБС, САД, НАТО). Иако заснована, пре свега, на искуству, та (још увек неформална али у пракси проверена) стратегија РС у складу је са Глобалном стратегијом Уједињених нација против тероризма (која је донета, тек 2006. године) и као таква може послужити као пример добре праксе у супрот- стављању сличним врстама тероризма у свету.
关键词：тероризам; превенција; Република Србија; Бујановац; Прешево;и Медвеђа; национална и међународна безбедност
