摘要：Mutirani soj Trichoderma reesei WX-112, velike celulazne aktivnosti, izoliran je na tek izumljenoj ploši za uzgoj. Sposobnost mutiranoga soja da proizvodi celulazu povečala se 1,95 puta nakon obrade UV-zračenjem i N-metil-N’-nitro-N nitrozogvanidinom (MNNG). Sastav podloge optimiran je metodom odzivnih površina. Reducirani faktorski plan (26–2) primijenjen je kako bi se objasnio značajan utjecaj komponenata na proizvodnju celulaze, a osobito koncentracija Avicela i odmašćenog sojinog brašna u podlozi. Metodom najstrmijeg uspona utvrđeno je optimalno područje, a centralno uređenim planom određena je kvadratna odzivna površina prema kojoj se vide razine faktora za maksimalnu proizvodnju celulaze. Podloga optimirana metodom odzivnih površina sadržavala je 30 g/L pšeničnih mekinja, 36,4 g/L Avicela, 24,7 g/L odmašćenog sojinog brašna, 4 g/L KH2PO4 i 5 g/L kukuruzne mokre meljave. U usporedbi s početnom podlogom celulazna se aktivnost povećala od 7,2 na 10,6 IU/mL
