摘要：Разматрање извозног потенцијала агрокомплекса (као привредног суб- система предфармских, фармских и постфармских делатности) и његовог места у националној економској структури, најчешће се своди на анализу кретања обима и структуре извоза и увоза, односно салдо-биланса спољне трговине по- љопривредних производа. С обзиром на специфичности аграрне производње, предмет анализе овде су пољопривредни и прехрамбени производи, односно це- ли робни сектори или пак само неки одсеци (према међународној класификаци- ји) у које су разврстани производи пољоприведног порекла. С друге стране, ана- лиза обухвата и аграрне инпуте (опрему, пестициде и ђубрива) који се могу идентификовати као производи намењени пољопривреди. Сагледавајући струк- турни значај агропрехрамбеног сектора у српској економији, у раду се анализи- рају основна обележја спољнотрговинске размене, посебно секторска динамика и промене обима и структуре аграрног извоза. На тој основи се, циљном компа- ративном анализом вишегодишњих серија података (2005−2011), користећи спе- цифичне методе анализе укупне и интрааграрне релативне покривености увоза извозом (израчунавањем коефицијената и рангирањем), утврђује интерна конку-рентност појединих робних сектора, идентификују извозни потенцијали али указује и на опортунитетне трошкове аграрне спољне трговине Србије.
其他摘要：Considerations of the export potential of the agrarian complex (as an economic subsystem of pre-farming, farming, and post-farming activities) and the place it occupies in the national economic structure are most frequently reduced to an analysis of the movement of the volume and structure of export and import, i.e. the balance of the foreign trade of agricultural products. Given the specific nature of agricultural production, the subject matter of the paper is the agricultural products and foodstuff, i.e. the entire commodity sectors or only certain subsectors (according to the international classification) into which products of agricultural origin are classified. On the other hand, the analysis also includes agrarian inputs (equipment, pesticides, and fertilizers), which can be identified as products intended for agriculture. By exploring the structural significance of the agri-food sector in Serbian economy, this paper analyzes the basic characteristics of foreign trade exchange, in particular the sectoral dynamics and changes in the volume and structure of agrarian export. This is the basis on which the internal competitiveness of certain commodity sectors is established, export potentials are identified, and opportunity costs of Serbian agricultural foreign trade are indicated by means of a targeted comparative analysis of several annual series of data (2005-2011) using specific methods of analysis of the total and intra-agrarian relative coverage of import by export (coefficient calculation and ranking).
