摘要：Професионални развој наставника je једна од средишњих тема у дебати о професионализацији у образовању која се одвија у оквиру преласка са образовања заснованог на образовним идеалима на образовање засновано на компетенцијама. Размотрен је друштвено-историјски контекст промена у конципирању педагошке праксе и анализиране су противуречности које ове промене доносе – од уског, ин- струменталистичког приступа образовном постигнућу као мерилу укупног квали- тета система, до схватања образовања као социјално-етичког делања. Посебна па- жња поклоњена је разумевању професионалног идентитета наставника у савреме- ном образовном систему, као динамичног и вишеслојног феномена, подложног трансформацији током њиховог иницијалног образовања и рада у школским усло- вима. У том смислу представљени су основни резултати истраживања овог про- блема у иностраној и домаћој литератури. Нарочито се истиче значај алтернатив- них модела образовања и усавршавања наставника, као што су рефлексивна пра- кса, образовање наставника као истраживача или као лидера у променама педаго- шке праксе, у циљу хуманизације васпитно-образовног процеса.
其他摘要：Teachers’ professional development represents one of the core issues in the debate on professionalization in education that takes place within the transition from an education based on ideals to the competency-based education. This paper considers the socio-historical context of changes in educational practice and analyses contradictions of those changes – from the narrow, instrumental approach that perceives educational outcomes as the absolute measure of educational quality, to the understanding of education as social and ethical action. Special attention is given to the understanding of teachers’ professional identity in contemporary education, as a dynamic and multilayered concept, subject to constant changes through teachers’ initial education and their further professional development. In this sense, the main research findings in this area (both national and international) are presented. This paper particularly stresses the importance of alternative models of teachers’ initial education and professional development, such as the concept of reflective practice and the idea of teachers as researchers or as leaders of educational changes, which are expected to humanize the process of education.
