摘要：Дух времена, схваћен као савремени друштвени и културолошки тре- нутак, како год да га именујемо, наводи нас да га промишљамо, да се о ње- му питамо, интензивније и одговорније ако у њему желимо да партиципира- мо као освешћени и одговорни појединци. Јер, свет модерности, постмодер- ности или неомодерности трпи перманентне промене свог духовног и мате- ријалног обличја. У томе лежи изазов, али у томе се крије странпутица за оног ко се пита, јер питање које тражи једнозначан или парцијалан одговор више није могуће и искривљује позицију, како оног ко пита, тако и оног ко је питан или ко одговара. Сасвим је извесно да постоји огромна дискрепан- ција између духа времена које произведено у божанство све више потискује, односно маргинализује друга божанства, и духа благородне, зреле и само- свесне личности. Но, потреба за одговорима је алармантна, питања су се на- множила пошто се сусрећемо са феноменима и појавама које, не само што су друштвено-историјски непознате, већ су у савременом тренутку толико егзистенцијално уприсутњене да су постале реалност сама. Са њима ли- чност мора да се суочи како би њена целовитост историјски била могућа.
