出版社：Arheografsko odeljenje, Narodna biblioteka Srbije
摘要：Опште .е познато да се у време бугарског пати.арха .евтими.а (1375-1393 - живео од 1325/1330. до 1402 (.); уп. Динеков 1963 285 и да.е; Мошин 1964 474) словом дебелим .ером (￠) у бугарском црквеном и к.ижевном .езику означавао изговорни полугласник, и то у одре.еним положа.има у речима. Слична правописна ситуаци.а, или у велико. мери слична, огледа се и у разним споменицима ХIV а поготово ХV века (и да.е), писаним српским црквеним и к.ижевним .езиком (српскословенским). Ову ме.усобну сличност условио .е одре.ени лингвистички моменат, .ер у то време, у ХIV веку, српски народни говори а и низ бугарских народних говора, као и српски и бугарски црквени и к.ижевни .език, имали су, поред осталог, и .едну за.едничку фонолошку црту: .едан полугласник, наравно, изговорни ко.и у оба ова .езика ни.е био истоветног порекла али ко.и .е тада улазио у састав фонолошких самогласничких система поменутих .езика. Начин обележава.а овог .едног изговорног полугласника код Срба и Бугара у одре.еном временском периоду – о чему .е касни.е овде бити више речи – могао .е представ.ати графи.ски проблем чи.е .е решава.е било нужно. Реше.е .е на.ено у слову дебелом .еру (￠).
