出版社:Arheografsko odeljenje, Narodna biblioteka Srbije
摘要:Овом приликом наша пажња је усмерена судбини полугласника и вокалног л, односно сугласника л на крају речи и на крају слога, као и иницијалног групи вс- – дакле, судбини двеју фонолошких и двеју фонетских црта – у повељама и другим документима Вука Бранковића и његових наследника. Писани текстови о којима је реч обухватају временски период од 1387. до 1457. године, а њих је издао Љубомир Стојановић у својим добро познатим двема књигама (Стојановић I и Стојановић II). Наша истраживања везана су, наравно, за српске оригинале текстова које смо испитивали, а не за њихове дубровачке преписе који потичу од познатог писара Руска Христофановића (или Христофоровића), који је писарску дужност обављао у Дубровнику од 1392. до 1431. г. када је тај посао наставио Никола (Никша) Звијездић (Звездић) – уп. Ђорђић 1971 237.