期刊名称：Pravni vjesnik - Quarterly Journal of Law and Social Sciences
印刷版ISSN：0352-5317
出版年度：2014
卷号：30
期号：2
页码：77-88
语种：Croatian
出版社：Pravni fakultet Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku
摘要：Diskiminacija i zlostavljanje na radu nedvosmisleno predstavljaju negaciju zajamčenih ljudskih prava i osnovnih sloboda, opšteprihvaćenog načela dostojanstva na radu, te vladavine prava na kojima počiva svako demokratski orijentisano društvo. Kako bi se na jedan delotvorniji način obezbedila sveobuhvatna zaštita ličnosti zaposlenog, a pre svega njegovog psihičkog i moralnog integriteta, srpski pravni sistem je u protekloj deceniji, između ostalih, obogaćen za još dva zakona, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Usvajanjem ovih zakona pojam diskriminacije i pojam zlostavljanja na radu jasno su definisani i razgraničeni, ali ono što i dalje predstavlja poseban problem kako u pravnoj teoriji, tako i u sudskoj praksi jeste njihov nedovoljno određen međusobni odnos. Kao jedan od mogućih razloga možemo uzeti brojne sličnosti, ali i preklapanja ovih instituta u praksi. Rad se bavi analizom sličnosti, a posebno razlika između diskriminacije i zlostavljanja na radu, ali i faktičkim stanjem u ovim oblastima u Republici Srbiji koje odlikuje pre svega konfuzija u primeni prava, ali i neujednačena sudska praksa. I pored toga što su diskriminacija i zlostavljanje na radu dve različite pojave čije je nastupanje inicirano različitim motivima i uz to su i uređene posebnim zakonima, jedan deo stručne javnosti i dalje pogrešno uzima da je diskriminacija način izvršenja zlostavljanja, ili suprotno - da je zlostavljaje oblik diskriminacije, što ne samo da otežava primenu prava već i dodatno komplikuje položaj žrtve koja traži zaštitu svojih prava pred sudom ili u drugom zakonom određenom postupku.
关键词：Dostojanstvo ličnosti; diskriminacija na radu; zlostavljanje na radu; Poverenik za zaštitu ravnopravnosti; medijacija; radni spor; sudska praksa
