摘要:Експоненцијални развој нових медија и технологија резултовао је повећа- њем присуства медија у животима просечног појединца: као извора информација, начина комуницирања, учења, самообразовања и разоноде. Изложеност медијима стога постаје важан фактор у обликовању савременог човека; поставља се, ипак, питање да ли повећана могућност конзумирања медија резултује и развојем његове медијске писмености. Циљ ове студије је испитивање повезаности нових медијских компетенција испитаника академске образовне заједнице Србије у односу на њихову изложеност медијима (телевизија, штампани медији, интернет, игрице). Занимљивост истраживања је да се резултати повезаности нове медијске писмености и изложености медијима, добијени на српској академској популацији, не разликују много од резултата сличних истраживања у другачијим политичким, културним, економским, социјалним условима, па стичемо утисак да дилеме медијских компетенција, медијске партиципативне и конвергентне културе ре- флектују трендове и интенције токова глобализације. Налази, такође, експлиците указују на актуелни, у теорији постављен, а у пракси опредмећен, проблем ме- дијског диверзитета, и на то да није остварена неопходна конвергенција старих и нових медија у обликовању медијски компетентног појединца.
其他摘要:The exponential growth of new media and technology has resulted in an increased presence of media in the lives of average individuals: as a source of information and a means of communication, learning, and entertainment. Media exposure therefore becomes an important factor in shaping the modern man; however, this raises the question whether the increased possibility of media consumption also results in the development of man’s media literacy. The aim of this paper is to examine the dependence of new media competencies of the Serbian academic community on their exposure to the media (television, print media, the Internet, and video games). An interesting aspect of this study is that the results of a correlation between new media literacy and media exposure obtained among Serbian academic population do not significantly differ from the results of similar studies in different political, cultural, economic, and social conditions. Therefore, there is the impression that the dilemmas of media competencies and convergent and participatory media cultures reflect the trends and objectives of globalization. The results also explicitly point to the current problem of media diversity, which is posed in theory and materialized in practice, as well as to the fact that the necessary convergence of old and new media for shaping the media-competent individual has not been achieved.
关键词:медији; медијска писменост; медијска компетенција; медијска;конвергенција и диверзификација; дигитализација
其他关键词:media; media literacy; media competence; media convergence and;diversification; digitization